Najkraće rečeno, to je med koji nije od nektara, već od medljike ili medne rose. Možda zvuči malo čudno, ali je istinito.
Opšte je poznato da pčele za pravljenje meda sakupljaju nektar s cveća, a manje se zna da one sabiraju i druge slatke sokove. Takav je medljikovac, med koji nije od nektara, sem ako nije pomešan s njim. "Sirovina" za medljikovac je medljika, medna rosa ili mana, koja je slična srži drveta.
Ona se pojavljuje na lišćarima i četinarima s obe strane listova i iglica u vidu rose, najčešće u vreme kada su hladne noći a topla jutra. Može biti i posledica delovanja lisnih vašiju, ali i drugih insekata. Medjutim, četinari mogu da daju velike količine medljike i bez insekata. Za vreme njenog lučenja važno je da u vazduhu ima dovoljno vlage, u protivnom ispari voda iz tog soka i od medljike lišće ostane kao lakirano, pa pčele ne mogu da je iskoriste. Prema tome, za lučenje medljike i mogućnost pčela da je sakupljaju potrebne su odgovarajuće klimatske prilike, koje mogu biti različite u pojedinim područjima.Medljikovac se razlikuje po osobinama i po hemijskom sastavu od meda koji potiče od nektara sakupljenog sa cvetova medonosnog bilja. Sadrži znatno više mineralnih materija. Medljikovac se, kao i cvetni med, razlikuje po kvalitetu, boji, ukusu, vremenu kristalizacije itd., što zavisi u prvom redu od vrste drveća sa kojeg se sakuplja medljika i od vrste insekata koji je proizvode.
Snažno je antimikrobno i antiupalno sredstvo. Zbog visokog udela gvožđa šumsdki med (medljikovac) se preporučuje anemičnim osobama, za oporavak nakon teških bolesti i operacija. Bogat je mineralnim solima i sadrži malo šećera, pa se često preporučuje dijabetičarima i sportistima. Trudnice ga mogu uzimati tokom cele trudnoće.